Po prvi put u istoriji - žena i muškarac crne rase odleteće na Mesec sa NASA-om. Ova organizacija je najavila svoj tim za predstojeću lunarnu misiju, proslavljajući rekordnu postavu i priznajući obećanje koje je dala NASA za raznolikost i zastupljenost - na Zemlji i u svemiru.

Tim čine Rid Vajzman, komandant misije, potom Kristina Koh, koja drži svetski rekord za najduži ženski let u svemiru i uskoro prva žena na Mesecu, potom Viktor Glover, afroamerički mornarički avijatičar, i na kraju Džeremi Hansen, kanadski bivši pilot borbenog aviona.

Putovanje - prvo u više od 50 godina - trebalo bi da se realizuje krajem 2024. godine, a prošle godine je već pokrenuta vežba sa praznom kapsulom. Četvoročlani tim biće prvi koji će leteti NASA-inom Orion kapsulom, kao i prva posada u NASA programu za novi mesec - Artemis.

Orion će lansirati sa vrha rakete Space Launch Sistem iz svemirskog centra Kenedi na ostrvu Merit na Floridi. Oni neće sleteti direkto na Mesec niti će otići u lunarnu orbitu, već će leteti oko Meseca i vratiti se na Zemlju. Sletanje dva astronauta na Mesec trebalo bi da se dogodi godinu dana kasnije.

Gloverovo prisustvo u timu je dugo očekivani korak ka kulturnoj raznolikosti u svemirskom polju. Prema NASA statistikama, samo 11,83 odsto radne snage su Afroamerikanci, svega 5,79 odsto Latinoamerikanci, 6,25 odsto čine azijski radnici, dok belci čine 74,60 odsto zaposlenih. Od ukupne radne snage, 35,52 odsto su žene, a 1,17 odsto ima invaliditet.

Prisustvo Kohove u timu je, u međuvremenu, veliki korak ka rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu i velika prekretnica za NASA, koja je od svog osnivanja odabrala samo 61 ženu od svojih 360 kandidata za astronauta. Ali kako se program kompanije Artemis razvija, očekuje se još veći napredak, sa potencijalom da žena konačno i prošeta po Mesecu. Do sada je 12 muškaraca kročilo na Mesec, nijedna žena.

Kako je već oborila rekord za najduži svemirski let kojim je letela žena, upitana kako se oseća kao neko ko će "slomiti" i drugi, skromno kaže da kada razmišlja o rekordima, ne razmišlja ni o kakvom pojedinačnom postignuću.

- Razmišljam o vrednosti u tome da inspirišem i da dam ljudima pogled na ono što je trenutno najsavremenije u našem istraživanju. Moje osećanje u vezi sa rekordima nije vezano za dane provedene u svemiru, niti gde idem. Važno je šta radite sa tim vremenom. I to je uvek bio moj cilj na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Moja želja za rekordima je uvek da se oni što pre obaraju, jer to znači da nastavljamo da pomeramo granice - ističe Kohova.

Na pitanje zašto je ženama trebalo toliko vremena da odu u svemir, a još duže da budu na prvoj misiji na Mesecu, astronautkinja podseća da su poslednje misije na Mesec, ipak, bile pre više od pet decenija, i to u sasvim drugačije vreme.

- Ali srećna sam što mogu da kažem da je NASA odavno donela odluku da je važno predstavljati celo čovečanstvo na našem putu istraživanja. A danas jezgro astronauta zaista izgleda kao celokupno čovečanstvo i prilično je jasno da, bez obzir na to koju vrstu posade da su odabrali za ovu misiju, ona će imati tu karakteristiku. I srećna sam zbog toga. Najbolji način da budete uspešni je da se pobrinete da svako sa doprinosom i talentom bude deo tima - naglašava Kohova.

Ovo je astronautkinji već drugi let let u svemir. Prvi boravak u svemiru je trajao čak 11 meseci na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Na pitanje kakav je osećaj biti u svemiru i da li to stavlja životu potpuno drugu perspektivu, Kohova odgovara potvrdno.

- Apsolutno. To što imam čast da se osvrnem na Zemlju iz svemira daje vam perspektivu koju nijedno drugo iskustvo koje sam doživela ne može da učini – da vidite Zemlju onakvom kakva se pojavljuje u prostranstvu univerzuma. Kada vidite tanku plavu liniju atmosfere, zaista shvatite da smo mnogo sličniji nego što smo različiti, da se svi oslanjamo na iste stvari koje će nas održati živima i srećnim, i da sve linije, granice, razgraničenja koje pravimo - koji su ljudi sami napravili - i ne postoje u apsolutnom smislu. Zemlja je jedno mesto gde smo svi ujedinjeni kao jedno čovečanstvo - podvlači astronautkinja.

Kohova je oduvek sanjala da ide u Svemir. Još u vrtiću je rekla svojim vaspitačicama da želi da bude astronaut. Upitana šta bi poručila drugim ženama koje žele da uđu u tu profesiju, jednostavno odgovara da je njena poruka svim ženama ista kao i svakome ko traga za snom.

- Pratite svoje strasti da biste bili sigurni da, kada pogledate svoj život i zacrtate ga, onda kada ste na toj velikoj raskrsnici izaberete onaj put koji zaista odgovara onome što vi želite. Takođe, uradite i ono što vas plaši - ne bežite od stvari za koje mislite da bi mogle biti van vašeg domašaja. Način na koji možete da ostvariti najviše ispunjenja i najviše doprinesete svetu je da idete za tim stvarima, da trčite ka onome što vas plaši. I podižete jedni druge, podržavate ljude oko sebe. Otkrićete da možete učiniti mnogo više nego što ste ikada mislili da možete!

Kristina je kao inženjer elektrotehnike i fizike još od 90-ih godina često bila jedina žena na časovima koje je pohađala, a onda postala još ređi primerak žene profesora u toj oblasti. Kada je postala astronaut, bila je uglavnom jedina žena na tehničkim sastancima. Ali smatra da ju je to i ojačalo. Upitana kako je reagovala kada je saznala da ide u misiju na Mesec, kaže da nije krila iznenađenje, pogotovo što će "pozornicu" da deli sa prvim "obojenim" kolegom na istoj misiji.

- To je apsolutno uzbudljivo. Mislim da je prava stvar zbog koje treba biti uzbuđen i slaviti upravo ta odluka da idemo za sve i od svih, znamo da je to jednako važno kao i tehnički aspekti ove misije. Da bismo odgovorili na poziv čovečanstva, moramo povesti celo čovečanstvo na to putovanje - zaključuje Kohova i naglašava da se najviše raduje timskom radu na ovoj misiji.

- Najviše sam uzbuđen što prvi put stavljamo ljude na raketu Space Launch Sistem i svemirsku letelicu Orion, i što ćemo naći stvari za koje i ne znamo da ćemo pronaći. I to što ćemo da osmislimo najefikasniju misiju da Artemis III, NASA-inu prvu ljudsku misiju na južnom polu Meseca, što ćemo odleteti i da ljude iznesemo na površinu Meseca u budućnosti. Činjenica da prolazimo kroz te neravnine i zajedno shvatamo sve kao tim definitivno je ono što me najviše uzbuđuje.