Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić obišla je u selu Tamnjanica kod Niša plantaže preduzetnice Ljiljane Petrović, koja uzgaja lavandu i druge eterične biljke, istakavši tom prilikom da žensko preduzetništvo predstavlja veliki potencijal za dalji ekonomski razvoj Srbije.

Kisić je ocenilada je Ljiljana pravi primer uspešnog ženskog preduzetništva u našoj zemlji i za to kako žene svojim idejama, savešću i odgovornošću mogu da naprave čudo na polju preduzetništva i napomenula da žensko preduzetnišvo doživljava ekspanziju poslednjih godina.

Ministarka je navela i da kompanija Ljiljane Petrović jedina u Srbiji poseduje „For life“ sertifikat za društveno odgovorno poslovanje i da je ova kompanija pravi primer i socijalnog preduzetništva.

Ona je najavila da će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvek podržavati razvoj preduzetništva, a posebno ženskog, i izrazila nadu da će ovakvih kompanija i primera uspešnog ženskog preduzetništva u našoj zemlji biti još više.

Zahvaljujući Ljiljani Petrović i stanovnicima sela Tamnjanica proizvodi iz ove destilerije izvoze se van granica naše zemlje.

Petrović je rekla da se plantaže lavande, ruža, matičnjaka i smilja prostiru na 200 hektara i da je ovaj projekat pokrenula kako bi aktivirala lokalno stanovništvo i oživela selo.

Kod mene radi sedam radnika na neodređeno radno vreme, a 50 osoba, među kojima je najviše žena, su sezonski radnici. U planu je da rastemo i da se razvijamo, a za to je potrebna samo upornost i vera u sebe, navela je ona.

Rad i položaj seoskih žena nisu dovoljno vidljivi

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ocenila je danas da rad i položaj seoskih žena u Srbiji nisu dovoljno vidljivi a da one nose najteže breme svih izazova ovih kriznih vremena.

Mihajlović je, u čestitki povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena, koji je Generalna skupština UN prvi put ustanovila 2008. godine, istakla da su žene sa sela oslonac i potencijal za bolji društveni i privredni razvoj i očuvanje bogatstva Srbije.

Rad i položaj naših seoskih žena nisu dovoljno vidljivi i zalažem se za to da o njima govorimo i svakog drugog dana u godini, jer one su te koje nose najteže breme svih izazova ovih kriznih vremena, navela je Mihajloivić.

Ona je ukazala na to da je svaka druga žena na selu formalno nezaposlena, ali obavlja najveći deo neplaćenog kućnog rada u svojim domovima.

Opstanak seoskih žena, kako je navela, uglavnom zavisi od poljoprivrednih gazdinstava koja najčešće nisu u njihovom vlasništvu, ali zato ova gazdinstva i domaćinstva ne bi opstajala da one nisu njihov stub.

Prema njenim rečima, više od polovine seoskih žena nema pravo na penziju, a 36 odsto njih se odriče nasleđa u korist muških srodnika, čime postaju dodatno ranjive i zavisne članice domaćinstva i velika većina njih gubi i pravo na socijalnu pomoć.

Dominantni tradicionalni obrasci i običajna praksa posebno su izraženi u seoskim sredinama i utiču na već otežan položaj žena u njima, zbog čega je značajno da svi zajedno radimo na podizanju svesti, kako bi žene imale informacije o svojim pravima i načinima da ih ostvare, naglasila je Mihajlović.

Ona je napomenula da su mnoge inicijative pokrenute i doprinele stvaranju boljih mogućnosti da žene sa sela ostvare prihode za sebe i svoja domaćinstva, a time dostignu ekonomsku samostalnost, dostojanstven život i adekvatno vrednovanje rada.

Nastavićemo sa podrškom delatnostima i zanimanjima kojima se tradicionalno žene na selu bave kako bi se ojačao njihov ekonomski položaj a one bile osnažene da ostvare sva svoja prava. S tim u vezi iniciraćemo i donošenje posebnog akcionog plana za ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih područja, poručila je Mihajlović.